Pustinja Atacama, dio dvanaesti

Dečki su se uzverali na neko brdo za bolji pogled.

Mamu je dolje čuvala zorica (zorro = lisica).

Otok Pan de Azucar po kome je NP dobio ime.

Prošetali smo malo po plaži.

Dečki ne propuštaju priliku za bježanje od valova.

A mama za zurenje u more.

Ove ptičice su uvijek zabavne.

Jednostavno je nevjerojatno.

Plaže su ogromne.

Opet kao neko bilje. Jedan od humedala na koje smo naišli putem. Uz rijeke ima života.