Zloglasni (?) Valparaiso

Čile nas je dočekao jednako radosno kako nas je i otpratio!

A i deda se izgleda njemu razveselio!

Na putu prema Valparaisu, odmah nakon čileanske granice, stali smo uz jezero Laguna del Inca. Tu se nalazi i skijalište Portillo, o kojem htjedoh napisati nešto pametno, ali sam zaboravila sve što sam pročitala.

Na našoj airbnb kući u Valparaisu nas je dočekala dobrodošlica. Bartolo, volim te!

Prvo jutro u Valparaisu su deda i baka iskoristili za druženje s unukom, a mi smo otišli na turu po gradu s vodičem.

I obišli mnogobrojne murale.

I otkrili ljepšu stranu Valparaisa od one koja nas je dočekala na prvi dojam.

Kada je deda mislio da neće dva dana iz stana izaći :)

Poslijepodne smo ipak svi izašli prošetati.

Sreli smo i Malog Princa.

I prošetali klavirskim stubama.

Tipična fotka šarenih kuća. Postoji nekoliko legendi o tome zašto su kućice svaka u svojoj boji. Jedna od njih kaže da su ribaru bojali kuću u istu boju koje im je bila i brodica, da je lakše uoče kada se vraćaju kući s mora.

Valparaiso je pružao mnogobrojne izvore zabave!

obogan gdje ga najmanje očekuješ. Ovdje su nekoć gospođe prale veš. Voda se slijevala niz ulicu i svi su se natjecali da stoje što više na stepenicama i uhvate što čišću vodu! Danas se tuda spuštaju mali i veliki turisti.

Šetnja Valparaisom nas je odvela i do Jugoslovenskog prolaza.

Nazvanog tako (valjda) jer se tu nalazi muzej u kući koja je pripadala Hrvatu.